Изборник Затворити

Семинари

29.и 30.03.2019. године у Сокобањи одржана је Конференција под називом “Васпитач у 21. веку”, у организацији Високе школе за васпитаче струковних студија из Алексинца.

Конференцију је отворио директор школе, др Милутин Ђуричковић. У свом поздравном говору, професор Ђуричковић осврнуо се између осталог и на Зборник радова у једном мотивационом контексту подсетио све присутне да своја запажања у раду са децом обликују и већ следеће године се нађу у улози излагача.

Након уводне речи на месту предавача смењивали су се професори, педагози, дефектолози, васпитачи а сви у заједничкој мисији-унапредити професију васпитача. Сам посао васпитача носи са собом велики степен одговорности али са друге стране пружа могућност моделовања читавих генерација које долазе. На васпитачима је да разлике у мишљењима и “проблеме” у пракси користе за учење.

Неизоставан сегмент професије васпитача јесте и доживотно образовање које је једна од кључних компетенција у савременом схватању наше струке. Као што смо имали прилике да чујемо у једном од излагања, образовање није статична категорија са јасно дефинисаним границама и роковима већ процес у свом пуном облику и значењу.

Такође, било је речи о томе да је почетни период бављења овим послом (приправнички период), од изузетног значаја за изградњу личности једног васпитача, јер на децу утичемо свим оним што јесмо а не само оним што знамо и умемо. У излагању дефектолога, Маринеле Шћепановић сусрели смо се са појмом “двоструко изузетна деца”. Овим радом покренута је у неку руку и инцијатива за више радова у којима ће главни актери бити даровита деца и деца са потребом за подршком. Не треба ни занемарити важну чињеницу да је свако дете индивидуа за себе и да не постоји уџбеник из којег ћемо прочитати како га васпитати већ да кључ добре праксе лежи у “читању” самог детета.

Једно од излагања које је одушевило све присутне био је рад Аните Пешић, васпитача ЈПУ Пчелица на тему “Бајка друга мајка”. У свом пројекту она је користила форму бајки као подстицајно средство у свакодневном раду али и као “алат” у решавању одређених изазова деце у групи ( страх, несигурност, недовољна социјализација итд.).